Једно од митолошких бића у Русији и Бјелорусији јесте и Кикимора.

КИКИМОРА – женски митолошки лик
код Руса и Белоруса, борави у човековом
стамбеном простору, наноси штету и сит-
не пакости домаћинству и људима. Назив
лика кикимора чине две компоненте. Ети-
мологија прве компоненте кик- повезује
се с балто-слов. кореном *kik/kyk/kuk у оп-
штем значењу грбавости, савијености.
Други део речи мора потиче од општесло-
венског *тог- – “смрт”.
К. замишљају у обличју малене, ру-
жне, грбаве старице, смешне, наказне, аљ-
каве бабе одевене у прње. Она je тако ма-
ла и сува да не излази напоље, из страха
да je -» ветар не однесе. Белоруси су за-
мишљали кикиморе у обличју малих де-
војчица. Понекад к. има зооморфни лик:
свиње, —> пса, —> зеца, патке.
У неким случајевима, порекло к. везу-
ју за “нечисту”, несрећну -> смрт: тс. je по-
стало дете које су проклели родитељи
(рус., бел.), кћерка коју je мајка изгубила
(бел.). К. се појављује у -» кућама изгра-
ђеним на “рђавом” месту: тамо где je био
закопан утошьеник или неопојани покој-
ник, где je било убијено или je умрло дете,
a такође где je сахрањено тело детета. По
изворима из XVIII в., к. je дете које je оте-
ла или заменила нечиста сила.
У другим случајевима, појава к. у кући
везивана je за -» чини, злу замисао л^уди
“зналаца”: најчешће je “пуштају” фурун-
џије и дрводеље приликом градње куће, у
жељи да се освете домаћинима. Они под
главку греду таванице или између брвана
на предњем -> ћошку куће поставе лут-
кицу направљену од иверја и крпица –
фигурицу “кикиморе”.
Присуство к. у стамбеном простору
човека оцењивано je као предзнак да je у
кући неповољно, “нечисто”. Када се поја-
ви у кући, к. чини ситне пакости, прави
штету домаћинству: баца и лупа судове,
омета спавање, лупа поклопцем на -»
димн>аку, гађа чељад луком из подрума,
бундама и јастуцима – с —> пећи; чупа —>
косу домаћину, перје – кокошкама, ши-
ша руно овцама и од њега прави постелэу
за стоку. Додијава људима завијањем, пи-
штањем, буком. Пребраја стоку, али уме
да броји само до три.

Веровали су: ако се
к. запати у кући, онда у њој нема живота
– обавезно ће надживети укућане. Поне-
кад се сматрало да к., коју je вештац пос-
лао у кућу, може да усмрти човека, да га
одведе с овога света; она такође мучи сто-
ку, тера коње.
У ретким случајевима, представа о к.
се мешала с ликом жене кућног духа (—>
домовој). Сматрали су да к. може пома-
гати домаћици кад меси —> хлеб, љуља
децу, пере ћупове, послује око стоке.
Основно обележје к. јесте њена веза с
предењем, шивењем. Она се ноћу игра с
—> преслицом, —> вретеном и пређом,
може да допреде уместо домаћице, али
чешће кида, балави и мрси пређу, пали
кудељу, која je ноћу остављена без благо-
слова. К. преде и стално поскакује, а ко-
нац упреда здесна улево, а не обратно, ка-
ко би требало прести. К. такође покушава
да шије, али joj шавови стално испадају
неравни (бел.), уп. рус. пословицу. “От
кикиморы рубахи не дождешься” (“Од
кикиморе кошуљу нећеш дочекати”).
Понекад се по понашању к. може
предвидети будућност: она се појављује
пред смрт неког од чланова породице: на-
говештавајући невољу, излази из подру-
ма или плаче.
Веровали су да ако би ухватили к. и на
темену joj ошишали косу у облику -» кр-
ста, она би заувек остала човек, али би
живела с неком маном: повијеност, муца-
вост, слабоумност.
К. борави у купи, ређе – у дворишту,
купатилу, штали, на —> гумну, у напуште-
ном дому. У купи живи на местима веза-
ним за култ умрлих: иза -> пећи, на -> та-
вану, на пећи, у подруму.
К. се појављује и оглашава -> ноћу,
понекад само за божићне празнике или
уочи -> Божића; до -> некрштених дана
живи напољу, затим одлази незнано куда.
У време божићних празника она рађа де-
цу, која излећу кроз димњак и живе напо-
л.у до —> Богојављења.
Од к. су се штитили молитвом, споми-
њањем Божјег имена, а у неким случајеви-
ма – псовком. Заштитом од к. сматрали
су куриный бог ( “кокошји бог”) – камен с
рупом, који су качили над пречагама у ко-
кошињцу, да к. не би мучила кокоши. К.
се боји —» клеке. Кикимору, коју су посла-
ли вешци, могућно je уништити ако се у
кући открије лутка или други предмет
помоћу кога je послана к. Taj предмет je
требало избацити ван имања или га спа-
лити.
Лит.: Аф. ПВ 1: 101-102; Влас. НА: 170-177; Зел.
ОРМ2: 51, 58, 60, 61, 220; Зин. МРВС: 65-95;
ННКС 1: 61, 67; Череп. МЛРС: 124-133; Чулк.
АРС: 219.

 

(СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК, ZEPTER BOOK WORLD
BEOGRAD 2001)

Advertisements