Search

ОбогатиСВОЈРјечник

Све смо више гледаoци него читаоци, па нам култура говора страдава. Али увијек ћемо се по говору истицати.

Month

March 2018

НИКАД МЕ НЕ ОСТАВЉАЈ КАЗУО ИШИГУРО

Прошлогодишњи Нобеловац Казуо Ишигуро је приликом проглашавања награде изјавио да ће она охрабрити силе добра у свијету.

Један од његових романа је и имена Никад ме не остављај из 2005. године а овдје можете прочитати дио првог поглавља. Уколико желите ПДФ верзију ове књиге пишите нам на мејл obogatisvojrjecnik@gmail.com.

 

Казуо Исхигуро Никад ме не остављај

Зовем се Катхy Х. Имам тридесет једну годину и већ сам једанаест година
његоватељица. Знам да то звучи довољно дуго, али заправо желе да наставим још осам мјесеци, до краја ове године. То ће бити готово точно дванаест година. Сада знам да чињеница да сам тако дуго његоватељица не мора значити да ме сматрају изврсном у том послу. Има неколико доиста добрих његоватеља којима су након само двије или три године рекли да је довољно. И могу се сјетити барем једног његоватеља који је тај посао обављао свих четрнаест година, премда је био посве бескористан. Дакле, не покушавам се хвалисати. Но с друге стране, засигурно знам да су задовољни мојим радом, а све у свему, и ја сам
задовољна. Моји су се донори увијек опорављали много боље но што се очекивало. Њихово вријеме опоравка било је импресивно, а једва да је било који од њих класифициран као »узрујан«, чак ни прије четврте донације. У реду, сад се можда ипак хвалим. Но то ми много значи,
способност да добро обављам свој посао, особито онај дио о томе да моји донори остају »смирени«. Развила сам неку врсту инстинкта о донорима. Знам кад се треба задржати уз њих и тјешити их, кад их оставити насамо; кад слушати све што желе рећи, а кад једноставно слегнути раменима и рећи им нека се приберу. У сваком случају, не тврдим да сам по било чему
посебна. Познајем његоватеље, који тренутно раде, а једнако су добри без ичије хвале. Ако сте ви један од њих, могу разумјети какву бисте завист могли осјећати, због мојег једнособног стана, мојег аутомобила, и поврх свега, због начина на који могу бирати кога ћу његовати. Осим тога ја сам похађала школу Хаилсхам, што је каткад само по себи довољно да те људи попријеко гледају. Катхy Х., кажу, она може бирати и увијек бира своје: људе из Хаилсхама или из неке друге привилегиране установе. Није ни чудо да има тако сјајан успјех. Ја
сам то довољно често чула, па сам сигурна да сте ви чули још чешће, а можда у томе има нечега. Али ја нисам прва којој је допуштено бирати, а сумњам да ћу бити посљедња. У сваком случају, дала сам свој допринос његовању донора одгојених на свакаквим мјестима. Имајте на уму да ћу, кад завршим, за собом имати дванаест година овога посла, а само су ми тијеком посљедњих шест допустили да бирам.
А зашто и не би? Његоватељи нису стројеви. Трудиш се и дајеш све од себе за сваког донора, али то те на крају исцрпи. Не посједујеш безгранично стрпљење и енергију. Кад ти се пружи прилика да бираш, наравно, бираш оне сличне себи. То је природно. Ни случајно не бих могла оволико издржати да сам престала на сваком кораку суосјећати са својим донорима. И у сваком случају, да никад нисам почела бирати, како бих се након свих тих година уопће поновно
зближила с Рутх и Томмyјем?

 

Advertisements

АГАТОБИОТИКА ЈЕ…

Свакако најзанимљивија ријеч страног поријекла је агатобиотика. Да ли постоји учење о добром и правилном живљењу или је то једноставно потпуно немогуће, како многи мисле. Чак и ако не можемо бити савршени, свакако тежимо ка најбољем остварењу својих способности.

агастрономија (грч. а- без, gaster трбух, пб-
тоб закон) мед. узетост стомачних живаца.
агатобиотика (грч. аgathos добар, bios живот)
фил. учење о добром и правилном жи-
вљењу.
агатодемон (грч. аgathos добар, daimonion
дух) мит. добри дух, дух заштитник.
агатологија (грч. аgahos добар, logia наука)
фил. део етике који учи о највишем добру.
агенда (лат. agenda) дневник, бележник; спи-
сак ствари које треба обавити; књига која
садржи богослужбене обреде евангели-
стичке цркве, зборник прописа који се
односе на вршење службе божије.

 

(Извор: Вујаклија, М. Лексикон страних ријечи и израза, слово А, Просвета, Београд, 1980. године, страна 7.)

КАДА СТЕ ЗАДЊИ ПУТ ПРИЧАЛИ С БУБАМАРОМ Словенска митологија

БУБАМАРА – буба чија се митолошка
симболика открива посебно у многоброј-
ним именима и надимцима, које су joj на-
девали.

За б. су карактеристични сунчана
симболика, припадност или посвећеност
—> Богу, веза како с митском невестом
(женом) тако и с митским младожењом
(мужем).

У митолошком сижеу “Сунчева
свадба” додељена joj je улога невесте и
пророчице.
Словенски називи б. су корелативни с
ликовима из митолошког сижеа “Сунче-
ва свадба” и с реалним обредима летњег
содистиција, пре свега са ивањданским
обредом типа буг. “ењевој буљи”, када за
улогу Сунчеве-“Иванове” младе (за Ењу)
девојке и жене бирају реалну девојку (чи-
je je име у песмама изведено од архаичног
корена мар-, који асоцира на хришћанско
име Марија) и огрћу je црвеним свадбе-
ним велом, попут крила б. Понекад она
маше рукама у дугим рукавима свадбене
кошуље, као птица. Њена сунчана природа
испољава се у забрани да се б. спусти
на —> земљу – “да земља не изгори”.

Обраћају joj се као девојци, пророчици, пи-
тањима о свадби, животу и смрти, летини
и домаћинству. Слична тематика je свој-
ствена и —» гатањима с б., поред опште-
познатих гатања с њом о времену. На
пример, о животу и смрти: “Бубамаро,/
Хоћу ли живети,/ Хоћу ли умрети,/ Или
на небо летети?” Уп. мотив смрти у укра-
јинским веровањима: ко згази б., у поро-
дици ће му неко умрети.
Централном лику буг. обреда (младе
и жене Сунца-Ивана) одговарају називи б.
као што су буг. господьова момичка (божја
девојчица), називи типа “мдада/млади-
ца” (буг. невестичка, геленцик, макед. неве-
ста, царева невеста, невестица, “жена”
(пољ. matžonka), “девица” (пољ. раппа,
panienka, луж. panieneczka, укр. дгвонька),
“сиротица” (пољ. sirotka), “предсказива-
чица/вештица” (словен. povenčica, хрв.
povemčica, укр. ворожка), називи настали од
имена мученица, “Христових невеста”
(најчешће Јекатарине, Јелене, Аполоније,
Магдалине, Варваре, Веронике, Уљане) и
др. Митски младожења представлен je
луж., чеш., пољ., бел. и укр. називима б.
типа “сунашце” и рус. “Иван” (иванчик,
ивашка, ванъка, ваня-женишок).

Називима б. типа “кутија/сандук/каца” (рус. коробка,
чеш. krinka, словач. skrinka-marinka, хрв.
gospa-škrinica) можда одговара и један од
реквизита споменутог обреда – специја-
лан суд који је коришћен за гатање о ле-
тини и удаји/женидби.
Поред тога, у називима типа “мара”
може се видети одјек зап. словен. —> “ма-
рене”, у називима типа “кукавица” – мо-
тив душе митске младе (“Марушкине ду-
ше”, како je она именована у песмама ру-
ског обреда крштења и сахрањивања “ку-
кавице”), у називима типа “кравица” –
симболичко означавање младе (уп. рус.
коровка – “млада” и симболику свадбеног
колача, рус. коровой).

Називи б. типа “кума, старосватица”
(буг. калманка, кумица)
корелативни су с низом буг. обредних ли-
кова: с “кумом” – девојком, предводни-
цом -> лазарица у обреду “лазаровања”,
који се завршава у Цветну недељу кум-
ством, бирањем “кумице” и гошћењем
девојака у њеној кући; с ликовима ивањ-
данског обреда “калиница” или “ењева
буља” – с “кумом” (кума), која узима —>
прстење девојака и предсказује им удају,
са старосватовком (кумом) на свадби. Не
само поменути ликови, него и други мо-
тиви наведених обреда, одражени су у
симболици и називима б.

Свадбена тема
je представљна у раширеним гатањима с
б., када joj се обраћају питањем о предсто-
јећој удаји. Улога пророчице фиксирана
je у споменутим хрв. и украјинским име-
нима б. За “лазаровање” je везан њен ма-
кедонски назив лазарка.
Могућна веза “кукавичјих” назива б. с
рус. обредом крштења и сахрањивања
“кукавице”, за који je карактеристично
окумљивање учесница, поткрепљена je
ритуалним окумљивањем у буг. обредима
на —> Цвети. Мотив окумљивака je везив-
на карика између буг. и макед. назива ти-
па “кума” и укр. и пољ. типа “кукавица”
(укр. зузулка, пол. zuzula, kukutka). Б. и ку-
кавицу зближавају и улога пророчице, у
гатањима о удаји и смрти, a такође улога
посреднице између различитих светова –
уп на пример, обраћање б. код Чеха:
“Sluničko, sluničko, kam poletiš – do nebe,
neb do pekla?” (“Бубамаро, бубамаро, куда
ћеш полетети – на небеса или у пакао?”).
Називи који одређују б. као мајку (рус.
коровушка-матушка, пол. matecka, кашуп.
matuleczka, буг. литмама и ел.) одговарају
лику тог инсекта као мајке деце у дечјим
песмицама (нпр., рус. “там твои детки ку-
шают котлетки” – “тамо твоја деца једу
котлете”). Веза између назива типа “деви-
ца” и типа “мајка” поткрепљује хри-
шћанско осмишљавање 6. као Деве Мари-
је (кашуп. раппа Man/ja, макед. Mapuja) и
истовремено Божје Мајке (буг. божа
майка, богородичка). За Марију као име Бо-
городице везани су и неки називи б. са
компонентом мара. Могућно je да je Бого-
родица у овом случају заменила неки па-
гански лик (мара, марена, морена, мора), ве-
зан за смрт и болести. Пољаци из Мало-
пољске називају б. “кравица Божје Мајке”
и сматрају да je велики грех убити je.
Назив “божја кравица” одговара гата-
њима о стоци код Бугара: ако се под —> ка-
меном, испод кога je била ставлена ски-
нута “мартеница”, нађе б., значи да ће се
краве добро телити. Осим тога, у овом на-
зиву б. може се видети одраз индоевроп-
ских представа о загробном свету као па-
шњаку на коме пасу -» душе покојника.
На тај начин, и кроз то име, б. je посредно
везана за свет мртвих. Поред тога, називи
типа “божја кравица (овчица, јагњенце,
теленце итд.)” реализују општи модел ве-
зе инсеката и стоке.

Лит.: Топоров В. Н., Балтийские и славянские
названия божеи коровки (Coccineüa septempunctata)
в связи с реконструкцией одного из фрагментов
основного мифа/Пез. ЭБСК; Топоров В. Н., Еще
раз о балтийских и славянских названиях божьей
коровки (Coccineüa septempunctata) в перспективе
основного мифа/ГБСИ, 1981; Терновская О. А.,
Божья коровка или ночь накануне Ивана Купали
(соотношение микро- и макроструктур)!УСБЯ,
1993; Терновская О. А., Божья коровка и на-
родный календарь, Заметки по истории кулъту-
ры//Мифологические представления в народ-
ном творчестве, Москва, 1993; Младенова Д.,
Этнолингвистично изследование на българските
названия за калинка-малинка (Coccinella septempunctata)
в балканска и славянска перспекти-
8Я//ЕПЦДК 3; Гура СЖ: 492-500.

А. В. Гура

(СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК, ZEPTER BOOK WORLD
BEOGRAD 2001)

ЗАШТО ПОМЈЕРАМО САТ: Рећи ће нам Бенџамин Френклин

Сваке године у ситне сате недјељног мартовског јутра, 60 минута нестане из часовника и вријеме се поновно враћа сваке године у невембру. То није трик – то је вријеме сакупљања дневне свјетлости.

Вријеме сакупљања дневне свјетлости (љетно вријеме), је створено да учини бољом потрошњу дугих љетних часова. Помјерањем часовника напријед у марту, помјерамо један сат дневне свјетлости од јутра на вече. Прве недјеље у новембру ми враћамо наше часовнике уназад на стандардно вријеме.

Али одакле је вријеме сакупљања дневне свјетлости потекло? И на који јечин је оно корисно?

Идеју је у есеју предложио Бенџамин Френклин 1784. године, а касније је приједлог изнио пред Британски парламент Вилиам Вилет 1907. Ипак, стандардна пракса није отпочела у САД-у све до 1966. године. Вријеме сакупљања дневне свјетлости испрва је институционализовано током трајања 1. и 2. Свјетског рата у смислу д се стекне предност дужих дневних часова и сачува енергија за ратну прозводњу.

У годинама послије 2. Свјетског рата, поједине државе и заједнице су одлучиле да ли ће наставити придржавати времена сакупљања дневне свјетлости и када ће то да ураде. То је значило да су неки градови били сат времена иза других чак и ако су били раздвојени само с пар километара на мапи.

У намјери да зауставе збрку, амерички Конгрес је усвојио Закон о јединственом времену 1966. године, што је стандардизовало дужину времена сакупљања дневне свјетлости за читаву земљу.

Вријеме сакупљања дневне свјетлости највише је од помоћи онима који живе даље од екватора, гдје је трајање дана много дуже љети него зими. На локацијама ближе екватору, дневни часови и ноћни часови су скоро исте дужине током цијеле године.

Због тога многи екваторијални градови и државе не учествују у времену сакупљања дневне свјетлости. У САД-у постоји само пар локација гдје се вријеме не помјера, укључујући дијелове Аризоне, Хаваја, Порто Рика, Дјевичанских острва и Америчке Самое.

 

 

АГАР-АГАР И АГАРЈАНИ

Двије нове ријечи страног поријекла. Невјероватно је колико предање и мит утичу и данас на друштвено понашање.

 

агар-агар (мал.) врста алги у кинеским и
јапанским морима; помешана са водом
даје безбојну пихтијасту масу која се упо-
требљава у куварству, у апретури (као
средство за лепљење) и у бактериологији
(као хранљива подлога за гајење бакте-
рија).
Агарјани (хебр.) пл. назив за Турке и мусли-
мане у старим српским споменицима, по
имену једног арапског племена које је,
према Ст. завету, становало у доба јевреј-
ских царева у Арабији и нападало суседна
јеврејска племена.

 

(Извор: Вујаклија, М. Лексикон страних ријечи и израза, слово А, Просвета, Београд, 1980. године, страна 6,7.)

АРХАИЗМИ: Од бисера до битмека

Многе ријечи и застарјевају у нашем језику, а без језика као куће бивствовања нема ни човјека. Послушајмо неке од архаизама и покушајмо их сачувати.

 

бисерли, од бисера.
бискати, требити, пребирати коме по
коси; требити од вашију.
бистерна, цистерна, штерна.
битевија, врста копља.
битије, биће, живот.
битмек, било па прошло: отуда
битисати не значи постојати,
егзистирати, већ нешто што је било и
прошло (нестати, ишчезнути; пропасти,
уни штити се).

 

(По: Симо Ћирковић, Речник архаизама, Народна књига, Београд, 2006, слово Б)

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПОЕЗИЈЕ 21. МАРТ

Ко од вас за себе држи да је Албатрос? Велики Шарл Бодлер ће нам послужити у обиљежавању Међународног дана поезије 21. марта.

 

АЛБАТРОС

Докони морнари од забаве лове
често албатросе, силне морске птице,
на путу немарне, тихе пратилице
лађа што над љутим вртлозима плове.

На даске од крова спусте их спутане.
Краљеви азура, невешти, збуњени,
белим и огромним крилима скуњени
машу к’о веслима на обадве стране.

Малочас прекрасан, а сад смешан, јадан,
крилати се путник бори с оковима;
с луле један морнар дува му дим гадан
у кљун, други му се руга скоковима.

Том кнезу облака и песник је сличан;
он се с буром дружи, муњом поји очи,
али на тлу спутан и земљи невичан,
дивовска му крила сметају да крочи.

 

Из Цвеће зла, Шарл Бодлера

РЈЕЧНИК: АГАМЕМНОН И АГАПЕ

Стране ријечи обогаћују наш рјечник. Слажете ли се?

 

Агамемнон (грч. Аgamemnon) мит. син Атри-
јев, унук Пелопсов, врховни заповедник
грчки под Тројом, после повратка убијен
од Егиста, љубавника своје жене Клитем-
нестре.
агамија (грч. а- без, gameo женим се) бе-
збрачност; бот. бесполност цветова, крип-
тогамија; зоол. партеногенетично раз-
множавање.
агамист (а) (грч. а- gameo) нежења, момак,
бећар.
агамогонеза в. агамогонија.
агамогонија (грч. а- без, gamos брак, gone
рађање) биол. рађање без оплођавања, тј.
путем попречне деобе (начин размножа-
вања, код праживотиња); супр. гамогонија.

агапе (грч. а&аре љубав) пл. вечере љубави
код првих хришћана као знак општег
братства и љубави; синг. хришћанска љу-
бав.

 

(Извор: Вујаклија, М. Лексикон страних ријечи и израза, слово А, Просвета, Београд, 1980. године, страна 6.

СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА: ГЛУВО ДОБА НОЋИ

Због чега породиље не смију излазити вани и због чега се није смјело гледати ни у огледало неким данима? Пијетао је служио да би својим гласом отјерао нечисте силе. Словенска митологија крије много загонетки. Једна од њих је и глува ноћ.

 

 

ГЛУВО ДОБА НОЋИ, односно “глуво
доба”, тј. “глуво време” – доба око поно-
ћи или од поноћи до првих петлова, по
народним веровањима, најопасније доба
дана и ноћи, период када -> нечиста си-
ла влада на земљи и када je најбоље да чо-
век не излази из куће.

Бугари су сматрали да у г. д. уочи Ђур-
ђевдана вештице скидају (краду) месец с
—> неба и музу га као краву.

По веровању
Бугара, трећег дана по рођењу детета, но-
ћу, у г. д., долазе му —» суђенице да му од-
реде будућу судбину. У г. д. се новорођен-
чад, која су умрла некрштена, претварају у
птице (типа —> нава), нападају људе (погo-
тово породиље) и стоку; у исто време, зе-
мљом иду и други покојници.

По казива-
њима Срба на Косову, уочи Видовдана у г.
д. вода у косовским рекама постаје црвена
као крв, зато што je на Косову Пољу тог да-
на много људи изгинуло у Косовској бици.

У глуво доба су обављани многи езоте-
ријски обреди, поготову код Јужних Сло-
вена: у то доба ноћи —> близанци су обо-
равали село ради заштите села од куге (—>
чума) или неке друге епидемије.

У г. д.
људи су ишли на —> гробље и откопавали
—> гробове вампира и пробадали их гло-
говим коцем да ови не би “ходали” и
шкодили људима.

У то време трудне жене и породиље су
настојале да не излазе из куће, да —> не-
чиста сила не би могла наудити њима,
плоду или новорођенчету.

Код Источних Словена исти период
ноћи има аналоган назив “глува ноћ”,
“глупа ноћ”, “глупица”. То je било доба
када се такође требало чувати нечисте си-
ле и када су се могли збивати свакакви
необични догађаји.

Тако, уочи -> Ивањ-
дана у “глувој ноћи” je цветала -> па-
прат. У исто време, обичних дана, људи-
ма je било забрањено да се огледају у ->
води или у -» огледалу, jep je сматрано
да ће човек уместо свог лика тамо угледа-
ти ђавољи лик и да ће се уплашити.
Ако je човек морао да пође на пут у глуву ноћ,
Белоруси су му саветовали да понесе пет-
ла, да би петао својим -> гласом могао да
отера нечисту силу.

 

Т. А. Агапкина

 

(СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК, ZEPTER BOOK WORLD
BEOGRAD 2001)

 

 

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: