„…Ако немас зашто умријети
Нијеси се требао рађати.
Ако не знаш зашто си се родио
И за праву смрт си закаснио.
Циљ људског живота је нешто
Због чега ћеш живот презирати.
Ком је живот највиша светиња
И све оно због чега се живи
Све то није достојно живота
Због тога се не мораш рађати.

А ко се год роди без разлога
Без разлога мора и мријети.
Свак се ође с разлогом рађао
Знао шта с животом и смрћу
Једино је то достојно људи!
То се добро знало и памтило
С којијем смо позвањем створени.
Није било ове пуцибруке
Ни толико сувишна народа
Који не зна ни шта ће на земљи.
Ни ко га је ни зашто створио.
Рађају се и жале да умру
А не знају ни што су живјели!

Шта ће људи толики на земљи?
Идеја је људска понижена!
Свака вјера тако ће пропасти.
Сваки смисао ту ће пострадати.

Велике је тајне вазда знало
Мало људи – и док их је мало
Онда сваки мора бити прави
Кад су прави – доста их је мало.

Шта ће овај божји гамиз људи
Као нека нова врста муве?
Чему служе слијепи народи?
Скоро ће их и запрашивати…!“

Матија Бећковић

 

(Избор из поезије Матије Бећковића; Пјесма под називом Лелек мене

Фото: jadovno.com)

Advertisements