Search

ОбогатиСВОЈРјечник

Све смо више гледаoци него читаоци, па нам култура говора страдава. Али увијек ћемо се по говору истицати.

POZIV ZA SARADNJU: ’’Ko su bile naše heroine?’’

Udruženje za promovisanje kulture i mišljenja Σοφία

Online škola kreativnog pisanja „Enheduana“ i „Književni kutak“ Jasmine Hanjalić upućuju poziv autorima za učešće u regionalnom kulturno-književnom projektu pod naslovom „Ko su bile naše heroine?“

       Cilj projekta je objavljivanje publikacije o znamenitim ženama iz regiona: Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije i Slovenije. Prateći svetske trendove u izdavaštvu za mlade, odlučili smo se za priređivanje knjige koja bi mladim generacijama koje žive u regionu skrenula na pažnju na heroine naše kulture, dakle na sve one žene koje su svojim delovanjem ostavile traga u kulturama pomenutih zemalja. Želimo da kroz ovaj projekat motivišemo što više autora koji bi svojim radovima o znamenitim ženama mladim ljudima pre svega skrenuli pažnju na prave uzore – žene koje su bile ispred svog vremena.

    U vremenu sveopšteg pada vrednosti i interesovanja za prave teme, te sve češćeg zaborava, želimo da pokažemo ko su zapravo prave heroine naše velike i raznolike kulture i…

View original post 173 more words

Advertisements

16 САВЈЕТА ВЛАДЕТЕ ЈЕРОТИЋА О ВАСПИТАЊУ ДЈЕЦЕ: Највише се волите када је дете мало

У помен Владети Јеротићу, истакнутом српском неуропсихијатру, љекару, књижевнику и академику, који је преминуо, у 95. години живота, преносимо 16 издвојених савјета које је Јеротић упутио младим родитељима.

1.
“Дете до краја треће године је упијајући ум, као сунђер је. Колико би само требало да се отац и мајка тада воле највише! И да тако буде до пете године, па после нека буде мало и препирки, али првих три до пет година, и због детета и због себе, да дете види, упије љубав оца и мајке. Остаће скрипт, па ће тражити у своме браку да понове оно што су доживели првих три до пет година, и добро и лоше!”

2.
”Не знам да ли је иједан човек у стању да воли ако није био вољен. Или, на други начин, колико смо и са каквом снагом у детињству били вољени, толико и ми волимо друге”.

3.
“Дете старо три, четири године слуша мајку и оца како се не свађају, него расправљају о некој теми, па се не слажу. Без повишеног тона, свако износи своје аргументе, пуштајући и оног другог да каже то што има. Ту почиње дијалог и тако се дете учи дијалогу. Иако ништа не разуме, (шта је то о чему родитељи причају) негде у лету успеће да ухвати да се не слажу, али да и мајка и отац разговарају користећи аргументе, а не повишен тон.”

4.
“Радозналост и љубопитљивост нису исте ствари. Немојте своју децу претварати у љубопитљиву децу. Дете се рађа врло сложено. Да не плашим младе, али, фетус све памти. Јако је важно да мајка дете носи радосно. Пазите, није исто радосно и весело. Треба да носи, колико год може, са радошћу. Наравно и отац је јако важан. Треба обоје подједнако да желе дете. И није битно само како се мајка у трудноћи храни, врло је важно и како се осећа јер она своја осећања преноси фетусу. Знате како, кад је мајка љута дете се склања на крај постељице, а кад је срећна дете се пење према срцу. Снимали то научници.”

5.
“Не треба одмах грдити дете, говорити му: “шта ће од тебе бити”, “опет не радиш добро”. Треба хвалити децу када ураде нешто добро, јер и ако рано постану горда могу се кориговати. Завидљивост је чешћа у породицама где има више деце. Кад је двоје деце, родитељи треба да пазе јер се природно јавља завидљивост, а деца често мисле да отац и мајка више воле брата или сестру.”

6.
“Дете је у досадашњем патријархалном васпитању код Срба васпитавано у крајностима: или је одгајано у претераној строгости или у претераној разнежености (нарочито последњих деценија), због некорисне болећивости родитеља коју треба разликовати од љубави. Ваља се ипак сложити да није упутно истицати тзв. пресудну улогу родитеља у васпитању деце, а првенствено у току првих неколико година живота детета, јер и генетика и промена спољашњих рђавих околности у доцније, повољније прилике може утицати на исправљање негативних обележја у понашању детета.”

7.
“Послушност код других можемо захтевати само ако смо и ми сами послушни. Још је Достојевски упозоравао родитеље да не ограничавају своју децу, већ прво да сами испуне завет Христов о послушности, па тек онда дозволе себи да је изискују од деце.”

8.
“Оно што ће одлучити да се дете погрешно развија јесте недостатак топлине, сигурности и ауторитета код самих родитеља. Јер ако је дете заиста на почетку беспомоћно, од кога оно може да добије онај први неопходан импулс ка сигурности и збринутости него од родитеља. Оно нема никакав други критеријум за сопствену вредност него признање које добија од своје најближе околине.”

9.
“Управљање својим агресивним и сексуалним енергијама које су нам биолошки дате, у виду урођених нагона, започиње врло рано и колико правилно контролишу те нагоне прво родитељи, а касније и друштво, умногоме зависи будући развој личности. Импулсивно препуштање наглим експлозивним пражњењима ових енергија, са последицама које су нам из свакодневног искуства свима добро познате, није само “фатум” наше индивидуалне прошлости и нашег националног темперамента већ и слабост, неуроза и незрелост сваког појединца који ништа не чини да би васпитао вољу и моралну хигијену својих анималних прохтева.”

10.
“Уколико мајка својом љубављу према детету испољеном дојењем, бригом и приврженошћу (не и претераном бригом, јер је та брига онда знак неуротичног страха код мајке) – овој мајчиној љубави убрзо се придружује и отац – останудоследни у испољавању истинских осећања према детету (остајући стално привржени један другом у љубави) – створени су, повољни услови да вера детета у Живот остане у њему трајна.”

11.
“Оно што је код деце лепо, фасцинантно, боголико, то је њихово поверење – оно што је Ериксон назвао праповерење са којим свако дете долази на свет, њихово брзо опраштање увреда, дивљење, чуђење. То су елементи које вреди сачувати за цео живот.”

12.
“Родитељи се питају зашто дете увек, кад би му отац или мајка рекли, рецимо, немој то радити, или немој то јести; или ево ја сад морам да изађем, а имаш у соби пуно играчака, али пази, ова играчка може да ти донесе неку невољу; или имаш пуно воћа разноврсног, ал’ немој баш ово воће, биће ти лоше – зашто дете увек, али баш увек уради то што сте му забранили? Зашто баш ТО, кад родитељ каже НЕ? Човек осећа сталну потребу да се забрана крши, да се границе испитају, да се уради баш оно што не би требало, како би се проверило зашто је то забрањено. Али ако је родитељ то рекао у пуној љубави, остајем при томе, дете ће послушати. Ако је родитељ рекао “немој то да радиш”, у љубави, без трунке неке жеље да га дете послуша по сваку цену, тада дете неће урадити ништа лоше. Тада то неће бити изазов за њега да не послуша јер ће осетити љубав са којом се од њега то тражи.”

13.
“У Европи данас мушкарац заједно са женом учествује активно у чувању деце од њиховог рођења и поделе су скоро маргинализоване. Свако кажњавање и награђивање деце је уцена. Прво правило антипедагогије је – дете поштуј и учи од њега, наравно волите своју децу.”

14.
“Ако је дете немирно, пусти га, често је то интелигентно и бистро биће. А родитељи, у незнању, за мирно и послушно дете кажу “моје добро дете”, а оно у ствари уплашено, несигурно. Наравно, роди се и понеко добро дете које је једноставно такво, иако је сналажљиво и паметно. Грешка је велика што оно немирно дете туку, а оно је најчешће интелигентно дете. И баш та интелигенција му не да да се помири лако са свим што му се каже.”

15.
“Веома попустљиве границе омогућавају интензиван утицај споља али такво прихватање промена може да угрози специфичан породични идентитет. Овакве породице карактерише незаинтересованост и међусобна неповезаност чланова. Родитељи нису заинтересовани за раст и развој деце. Деца имају превише слободе и не праве разлику између добрих и лоших поступака. Емоционални односи су хладни и дете не осећа да је вољено, заштићено и сигурно.”

16.
“Важна ствар која одређује функционалност породице су и породична правила. Породична правила су потребна јер чувају породицу и обезбеђују сигурност и предвидивост, што је посебно значајно за најмлађе чланове. Њима се одређује организација живота, начин породичног функционисања, систем вредности и веровања. Међутим, проблем настаје када се о тим правилима недовољно или ретко говори јер се она углавном подразумевају, али на тај начин постају нејасна. Недовољно јасна правила обликују хаотичне породичне односе а крута правила (која се не мањају) доприносе компликованим породичним односима. У функционалним породицама отворено се комуницира о правилима. Она су јасна и подложна променама у складу са потребама чланова породице.”

 

(Извор: Курир)

ПОМОЗИТЕ: ВЕЧИТИ ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР ТРЕБА НАШУ ПОМОЋ!

Вечити црквени календар треба нашу помоћ! Било да можете да дате своју донацију, помогнете у ширењу потребе за донацијом, да им помогнете у развоју и одржавању странице, преводу садржаја на друге стране језике – укључите се. 

Више информација о томе како помоћи наћићете на њиховој страници: https://www.crkvenikalendar.com/donate_pp.phpа у наставку прочитајте:


Поштовани посетиоче,
Уколико Вам се свиђа наш пројекат и задовољни сте нашим радом и залагањем, молимо Вас  да размислите о донацији која би помогла наш опстанак на Интернету и даљи развој пројекта.
Циљ нам је:

  • да бар за наредних десет година обезбедимо опстанак на Интернету, тако што ћемо резервисати квалитетне сервере
  • да изнајмимо по један домен на сваком језику на који је пројекат преведен,
  • да преведемо календар на Италијански, Фински и Јерменски језик,  у што скоријем периоду
  • да радимо на даљем развоју пројекта, прилагођавајући га мобилним уређајима и савременим технологијама
  • да урадимо годишњи приказ календара са приказом литургијских читања по седмицама
  • да допунимо постојеће садржаје
  • да урадимо потпуно нови приступ банерима са малим календарима за остале сајтове,
  • да урадимо квалитетну апликацију за десктоп рачунаре…

Велики део наведених подпројеката је већ у поодмаклој фази реализације, али се испоставило да је и сам опстанак пројекта под знаком питања. Наиме, пројекат је прерастао постојеће ресурсе и захтева озбиљнију хардверску подршку, а то све кошта. Аутор није више у стању да из сопствених средстава, као што је то до сада чинио, настави да финансира пројекат и истовремено ради на даљем развоју пројекта.
Сви ови садржаји побуђују огромно интересовање, па је број јединствених посета сајту порастао, у просеку, на око 5.000 дневно, а у празничним данима и до 12.000 дневно.
Захвални смо Богу на оволикој популарности сајта, због могућности да помогнемо чувању вере православне, јер једино тако сви заједно имамо будућност.
Обратили смо се неколицини великих компанија, јавних институција и фондација тражећи подршку и помоћ, али на жалост нисмо наишли на разумевање. Од велике већине нисмо добили никакав одговор, а само су нас две компаније удостојиле одговором (на жалост негативним).
Једна велика компанија је одговорила овако:

„… Nažalost, ovom prilikom moramo da Vas izvestimo o tome da naša Kompanija svojom Politikom za sponzorstva i donacije ne podržava ovakav vid sponzorskih/donatorskih aktivnosti, te da, u tom smislu, nismo u mogućnosti da na Vaš predlog pozitivno odgovorimo….“

Друга велика компанија је негативан одговор оправдала чињеницом да је буџет за текућу годину изгласан и да не постоји начин да се средства из тог буџета доделе  као помоћ Календару.
Искрено сам им захвалан што су одвојили време да одговоре, јер велика већина нас није ни  удостојила одговором…
Осећам се веома непријатно да Вас овако молим за помоћ, али осећао бих огрoмну кривицу када не бих пробао све да овај пројекат очувам и даље развијам. Велики број вас, верних пратиоца и посетиоца овом приликом молим за помоћ.
Молимо Вас да размислите о даривању донације кроз Paypal или било коју кредитну или дебитну картицу.

Други начини да нам помогнете

  • Чак и ако нисте у могућности да уплатите донацију, можете нам пуно помоћи ширећи причу о нама, делећи је на друштвеним мрежама, причајући пријатељима…
  • Уколико сте на позицији да одлучујете у Вашој компанији, ако сте власник или слично, а заинтересовани сте да будете покровитељ овог пројекта у замену за рекламирање на сајту, јавите нам се и договорићемо се. Првобитна намера нам је била да сајт не комерцијализујемо, да га не оптерећујемо рекламама и банерима, али уколико ће то допринети да пројекат опстане – учинићемо и то.
  • Можете нам помоћи и тиме што ћете нам упутити мејл подршке или конструктивне критике.
  • Помозите нам  и саветом. Добар савет често вреди много више од било чега материјалног.
  • Помозите нам да овај текст преведемо на још језика, како би овај апел дошао до што више људи.

Бог нам свима помогао.
Хвала Вам.

 

Извор: Вечити црквени календар 

KREATIVNO PISANJE DARKA TADIĆA: Pisanje kao terapija

anagalicblog

Mnogo puta ste ili čuli ili pročitali kako vrijeme liječi sve. Isto tako ste čuli i da je potrebno neke stvari malo i pogurati ili ubrzati, jer sami od sebe, teško se problemi rješavaju. Jedan od savjeta psihologa je svakako da nađete sebi odušak u umjetnosti, a najčešće je to hvatanje kista i švrljanje po raznoraznim bojama dok to ne postane čak i zavidno umjetničko djelo. Jedna druga vrsta umjetnosti koja vam može pomoći da prebrodite teške trenutke jeste svakako – pisanje. Na koji način pisanje može pomoći čovjeku da zaboravi na voljenu osobu koju je izgubio, da prebrodi teške trenutke – saznaćete od  profesora Darka Tadića, voditelja upravo jedne takve radionice.

PISANJE KAO TERAPIJA

Po čemu se zapravo pisanje kao terapija razlikuje od običnog pisanja?

Umetnost ima tu divnu moć da pomaže ljudima da razumeju sami sebe, jedni druge, i sopstveni svet. Pisanje koristi nežan, duboko ljudski način komunikacije…

View original post 825 more words

METODA SNJEŽNE PAHULJICE ZA KREIRANJE NOVELE ili Snowflake metoda Rendija Ingermansona

anagalicblog

Tragajući za poboljšanjem svoga stila, te bilo kakvim savjetom za pisanje uopšte naišla sam i na pomalo naučno razvijenu metodu pisanja – Metoda snježne pahuljice ili Snowflake metoda, čiji je autor doktor fizike i nagrađivani pisac novela Rendi Ingermanson (Randy Ingermanson). Kako on vidi nastajanje jednog književnog teksta, otkrijte u nastavku:

Metoda snježne pahuljice za kreiranje novele

Pisanje novele je lako. Pisanje dobre novele je teško. Takav je život. Da je lako, svi bismo pisali najbolje prodavane i nagrađivane fikcije.

Iskreno, postoje hiljade različitih ljudi negdje tamo koji vam mogu reći kako da napišete novelu. Postoji hiljade metoda. Najbolja za vas je ona koja pali kod vas.

U ovom članku, volio bih da s vama podijelim šta je to što pali kod mene. Objavio sam šest novela i osvojio tucet nagrada za moje pisanje. Podučavam vještinu pisanja fikcije na spisateljskim konferencijama sve ovo vrijeme. Jedna od mojih najpopularnijih lekcija…

View original post 2,878 more words

НОВА КЊИГА АНЕ СТЈЕЉЕ – ДУХОВНА РИЗНИЦА СРБИЈЕ

KNJIŽEVNI KUTAK

Duhovna riznica Srbije_korice

Српска књижевница, новинарка и чланица УНС-а, др Ана Стјеља објавила је књигу под насловом „Духовна ризница Србије: православне цркве и манастири“. Књига је настала на основу дугогодишњег истраживања и прикупљања потадака о историјату српских православних цркава и манастира, те тако ову књигу чине текстови који су објављивани у српској штампи у периоду од 2010. до 2016. године.

Већина текстова о српским православним црквама и манастирима објављена је у периоду од 2010. до 2015. године у оквиру рубрике „Упознајмо Србију“ листа „kWh“, тадашњег званичног штампаног гласила Електропривреде Србије. Неколико текстова је објављено у магазину „Одбрана“, часопису „Православље“ и у „Магазину“, недељном додатку листа Политика.

У књизи је укупно обрађено педесет српских православних светиња. Када су цркве у питању, посебно се водило рачуна о одабиру мање познатих и историјски те архитектонски занимљивих цркава какве су цркве-брвнаре и пећинске цркве. Што се манастира тиче, у књизи су представљени манастири свих епархија, чиме се…

View original post 125 more words

ГДЈЕ БОРАВИ КИКИМОРА?

Једно од митолошких бића у Русији и Бјелорусији јесте и Кикимора.

КИКИМОРА – женски митолошки лик
код Руса и Белоруса, борави у човековом
стамбеном простору, наноси штету и сит-
не пакости домаћинству и људима. Назив
лика кикимора чине две компоненте. Ети-
мологија прве компоненте кик- повезује
се с балто-слов. кореном *kik/kyk/kuk у оп-
штем значењу грбавости, савијености.
Други део речи мора потиче од општесло-
венског *тог- – “смрт”.
К. замишљају у обличју малене, ру-
жне, грбаве старице, смешне, наказне, аљ-
каве бабе одевене у прње. Она je тако ма-
ла и сува да не излази напоље, из страха
да je -» ветар не однесе. Белоруси су за-
мишљали кикиморе у обличју малих де-
војчица. Понекад к. има зооморфни лик:
свиње, —> пса, —> зеца, патке.
У неким случајевима, порекло к. везу-
ју за “нечисту”, несрећну -> смрт: тс. je по-
стало дете које су проклели родитељи
(рус., бел.), кћерка коју je мајка изгубила
(бел.). К. се појављује у -» кућама изгра-
ђеним на “рђавом” месту: тамо где je био
закопан утошьеник или неопојани покој-
ник, где je било убијено или je умрло дете,
a такође где je сахрањено тело детета. По
изворима из XVIII в., к. je дете које je оте-
ла или заменила нечиста сила.
У другим случајевима, појава к. у кући
везивана je за -» чини, злу замисао л^уди
“зналаца”: најчешће je “пуштају” фурун-
џије и дрводеље приликом градње куће, у
жељи да се освете домаћинима. Они под
главку греду таванице или између брвана
на предњем -> ћошку куће поставе лут-
кицу направљену од иверја и крпица –
фигурицу “кикиморе”.
Присуство к. у стамбеном простору
човека оцењивано je као предзнак да je у
кући неповољно, “нечисто”. Када се поја-
ви у кући, к. чини ситне пакости, прави
штету домаћинству: баца и лупа судове,
омета спавање, лупа поклопцем на -»
димн>аку, гађа чељад луком из подрума,
бундама и јастуцима – с —> пећи; чупа —>
косу домаћину, перје – кокошкама, ши-
ша руно овцама и од њега прави постелэу
за стоку. Додијава људима завијањем, пи-
штањем, буком. Пребраја стоку, али уме
да броји само до три.

Веровали су: ако се
к. запати у кући, онда у њој нема живота
– обавезно ће надживети укућане. Поне-
кад се сматрало да к., коју je вештац пос-
лао у кућу, може да усмрти човека, да га
одведе с овога света; она такође мучи сто-
ку, тера коње.
У ретким случајевима, представа о к.
се мешала с ликом жене кућног духа (—>
домовој). Сматрали су да к. може пома-
гати домаћици кад меси —> хлеб, љуља
децу, пере ћупове, послује око стоке.
Основно обележје к. јесте њена веза с
предењем, шивењем. Она се ноћу игра с
—> преслицом, —> вретеном и пређом,
може да допреде уместо домаћице, али
чешће кида, балави и мрси пређу, пали
кудељу, која je ноћу остављена без благо-
слова. К. преде и стално поскакује, а ко-
нац упреда здесна улево, а не обратно, ка-
ко би требало прести. К. такође покушава
да шије, али joj шавови стално испадају
неравни (бел.), уп. рус. пословицу. “От
кикиморы рубахи не дождешься” (“Од
кикиморе кошуљу нећеш дочекати”).
Понекад се по понашању к. може
предвидети будућност: она се појављује
пред смрт неког од чланова породице: на-
говештавајући невољу, излази из подру-
ма или плаче.
Веровали су да ако би ухватили к. и на
темену joj ошишали косу у облику -» кр-
ста, она би заувек остала човек, али би
живела с неком маном: повијеност, муца-
вост, слабоумност.
К. борави у купи, ређе – у дворишту,
купатилу, штали, на —> гумну, у напуште-
ном дому. У купи живи на местима веза-
ним за култ умрлих: иза -> пећи, на -> та-
вану, на пећи, у подруму.
К. се појављује и оглашава -> ноћу,
понекад само за божићне празнике или
уочи -> Божића; до -> некрштених дана
живи напољу, затим одлази незнано куда.
У време божићних празника она рађа де-
цу, која излећу кроз димњак и живе напо-
л.у до —> Богојављења.
Од к. су се штитили молитвом, споми-
њањем Божјег имена, а у неким случајеви-
ма – псовком. Заштитом од к. сматрали
су куриный бог ( “кокошји бог”) – камен с
рупом, који су качили над пречагама у ко-
кошињцу, да к. не би мучила кокоши. К.
се боји —» клеке. Кикимору, коју су посла-
ли вешци, могућно je уништити ако се у
кући открије лутка или други предмет
помоћу кога je послана к. Taj предмет je
требало избацити ван имања или га спа-
лити.
Лит.: Аф. ПВ 1: 101-102; Влас. НА: 170-177; Зел.
ОРМ2: 51, 58, 60, 61, 220; Зин. МРВС: 65-95;
ННКС 1: 61, 67; Череп. МЛРС: 124-133; Чулк.
АРС: 219.

 

(СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК, ZEPTER BOOK WORLD
BEOGRAD 2001)

ЗБОГ ЧЕГА ТРЕБА ЧИТАТИ?

Они који читају књиге ће овакво питање сигурно сматрати сувислим, јер сам осјећај читања књига и саморазумљива корист од тога некако се сами од себе намећу управо – књигољупцима.

Међутим, за све оне који сматрају да је данас заиста превелики издатак одвојити вријеме управо за – читање, ево пар разлога због којих би можда и могли натјерати себе да прочитате више од те једне књиге коју сте на силу једном морали прочитати за лектиру.

1.РАЗВИЈАМО УМ

Читањем књига развијате јачате мождане вијуге, које ће прочитани текст искористити тек касније за послије, у било ком тренутку живота. Али важнији разлог је да, без читања, ваш мозак неће бити довољно истрениран да памти податке па ће ваш капацитет бити много мањи, односно с годинама наша ментална активност опада. А с њом се нажалост скраћује и наш животни вијек. Уколико мозак не ради како треба, полако али сигурно ми у ствари умиремо.

2.ШИРИМО ВОКАБУЛАР

Писци читају константно и тиме проширују вокабулар. Дакле, желите ли се љепше изражавати, писмено и усмено, и желите ли знати што већи број ријечи, књиге су дефинитивно мјесто на којем ћете пронаћи шта ва треба..

3.ПОСТАЈЕМО КРЕАТИВНИЈИ

Књиге утичу и на каријеру. Могу вам помоћи при избору професије, омогућити да постанете бољи писац, умјетник, говорник, да боље радите друге послове. Машта која се развија читањем књига подстиче вашу креативност за стварањем нечег новог.

4.ЗАБАВА

Књиге се читају јер су и – забавне. Било да волите змајеве, витезове, ванземаљце, велике љубавнике или нешто сасвим друго,  уз добру књигу долази и забавно искуство.Читањем књига улазите у други свијет и наравно да ћете читати оно што је по вашем укусу. Самим тим ви се опуштате, забављате и једном рјечју – уживате.

5. НОВИ ПРИЈАТЕЉИ

Слично се сличном радује. Тако ћете ви ви с временом упознати баш оне људе који обожавају жанрове као и ви или се интересују за исту дисциплину у науци као ви. Можда сретнете и своју драгу/драгог, што да не? Друштвене мреже ће вам помоћи и олакшати потрагу јер је заиста много управо веб страница које нуде најразноврсније читалачке садржаје. А наравно и дружење уживо – на промоцијама, скуповима, сајмовима…

6. ШИРЕЊЕ ЗНАЊА

Поред тога што ширимо вокабулар, читањем из одређене области ми ширимо и знање те специфичне области. То може бити свемир, алхемија, чишћење крвних судова најновијом нано технологијом, гледање у шољу и сл.

И, на крају, ипак да додамо, не МОРАТЕ читати. То је ствар слободне воље. Читање се воли, а не подноси.

ПОВОДОМ ДАНА ЗЕМЉЕ Ала је леп овај свет

22. априла широм свијета прославља се Дан Земље. Поводом тога, послушајмо стихове нашега Јована Јовановића Змаја:

Ала Је Леп Овај Свет

Ала је леп
овај свет,
онде поток,
овде цвет,
тамо њива,
овде сад,
ено Сунце,
ево хлад!
Тамо Дунав,
злата пун,
онде трава,
овде жбун,
славуј песмом
љуља луг.
Ја га слушам
и мој друг.

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: